Pod ulkusom (čirom) se podrazumeva lokalna erozija, razjedina sluzokože sa prodiranjem ka mišićnom sloju i dublje, što može dovesti do nastanka perforacije, pucanja čira ili, ako ošteti krvni sud, do krvarenja. Ulkusni krater može biti ispunjen krvlju, kao i proteinskim eksudatom. Ovakva manifestacija je tipična za akutno stanje ove bolesti.
Čir na debelom crevu
Čir na debelom crevu se javlja na sluzokoži debelog creva. Često je propraćen krvarenjem i infekcijom, a kao rezultat ovog zapaljenja, ćelije u debelom crevu počinju da propadaju. Čir na debelom crevu može biti prvi znak mnogo ozbiljnijeg stanja, poznatog kao ulcerozni kolitis ili znak raka debelog creva ili kronove bolesti (zapaljenje creva).
Ako ste nekada imali čir na debelom crevu i sada počinjete da osećate neobično jak bol u stomaku, groznicu, gubitak težine, gubitak apetita i umor, idite kod lekara. Iako su ovo uobičajeni simptomi čira na debelom crevu, oni takođe mogu da budu znak ulceroznog kolitisa.
Čir na dvanaestopalačnom crevu
Čir na dvanaestopalačnom crevu nastaje jer ima suviše štetnih faktora. Uzroci su genetski (nulta krvna grupa), infektivni (bakterija Helikobakter pilori u 90-100% slučajeva) i pušenje. Simptomi su: bol na prazan stomak (naročito noću) ili 1-3 sata posle jela (tj kad hrana izađe iz želuca), iznad i desno od pupka, gorušica (naročito noću), mučnina, povraćanje. Čir na dvanaestopalačnom crevu najčešće ne prelazi u rak. Čir koji se nalazi na prednjem zidu dvanaestopalačnog creva dovodi do perforacije (pucanja), dok na zadnjem zidu dolazi do prodiranja ka gušterači ili do krvarenja.
Čir na dvanaestopalačnom crevu može još da se komplikuje: krvarenjem – pa dolazi do anemije ili opasnog gubitka krvi, probijanje cele debljine zida želuca ili dvanaestopalačnog creva (perforacija, penetracija), a kod čira na želucu moguća je maligna promena. Ovo su ozbiljne i po život opasne komplikacije. Zato su redovne kontrole kod lekara obavezne.
Simptomi
– bol na prazan stomak (naročito noću) ili 1-3 sata posle jela (tj kad hrana izađe iz želuca), iznad i desno od pupka
– gorušica (naročito noću)
– mučnina
– povraćanje
– bolovi koji su mnogo jači i duže traju i prostiru se van područja koje pripada želucu, ako čir probije u drugi organ (penetracija) ili u trbušnu duplju (perforacija) – po život opasno stanje
– pad pritiska zbog obilnog, naglog krvarenja iz čira: može uvesti u šok – po život opasno stanje
Simptomi su čira na želucu i čira na dvanaestopalačnom crevu su slični. Najveća razlika je u tome posle koliko vremena od uzimanja hrane se javljaju. Čir na želucu javlja se do 1 sat posle uzimanja hrane, a čir na dvanaestopalačnom crevu – 1-3 sata posle uzimanja hrane. Zatim, čir na želucu boli gore i ulevo od pupka, a čir na dvanaestopalačnom crevu – gore i udesno od pupka. Ostalo je slično.
Dijagnoza
Lečenje
Već duže vremena antacidi spadaju u grupu glavnih lekova za lečenje duodenalnog ulkusa. Najčešće se kao antacidi koriste preparati miksture alununijum i magnezijum – hidroksida, a njima se ponekad mogu dodati i drugi elementi. Na parietalnim ćelijama želuca nalaze se histaminski H2 receptori, pa se njihovom inhibicijom smanjuje kako lučenje bazalne, tako i stimulisane kisele gastrične sekrecije. Zbog ovog njihovog dejstva antagonisti H2 receptora su lekovi koji se najčešće primenjuju u lečenju ulkusne bolesti.Prvi lek iz ove grupe koji se primenjivao bioje Cimetidin. On je uspešno inhibisao bazalnu kiselu sekreciju, a u više od 80% slučajeva redukovao je stimulisanu kiselu sekreciju. Najčešće neželjene efekte terapija Cimetidinom imala je na centralni nervni sistem i na hepatorenalne funkcije. U ovako lečenih pacijenata povećane vrednosti prolaktina su opisane, a zbog inhibitornog efekta Cimetidina na hepatički enzimski sistem citohrom P 450, dolazilo je do povećanja vrednosti transaminaze i alkalne fosfataze. Zbog njegovog antiandrogenog efekta javljala se ginekomastija i impotencija u muškaraca.
Druga generacija lekova antagonista H2 receptora ubrzo je otkrivena i pripadala je generaciji Ranitidina. Ova vrsta lekova je šest puta potentnija u inhibiciji gastrične sekrecije od Cimetidina, ima bolje efekte u zaceljenju duodenalnog ulkusa i smanjuje incidencu recidiva ovog oboljenja. Od nedavno su u upotrebi još dve vrste antagonista receptora (Famotidin i Nizatidin). Famotidinje veoma potentan antagonist H2 receptora, 8-10 puta jači od Ranitidina u ihibiciji lučenja želudačne kiseline. Nizatidin kao antagonist H2 receptora u lečenju duodenalnog ulkusaje uveden nedavno. Pripada trećoj generaciji antagonista H2 receptora.
Narodni lekovi
Liječe se i pijenjem čaja od islandskog lišaja (Certraria islandica, Acharus), jedan dag, i solomonov pečat obli (Polygonum Persicaria L) jedan dag, s četvrt kilograma meda na dvije litre vode, 12 sati drži potopljeno i pola sata poistiha kuha. Svakog sata preko dana uzeti po žlicu, a ujutro i navečer po jednu šalicu toplog čaja. Tijekom dana uzeti 2–3 mlake klizme od dvije litre odvara od 30 g mlade zdrave hrastove kore i 30 g preslice na 2 i pol litre vode, 12 sati držati pripijeno i pola sata kuhati. Svakog dana treba uzeti toplu sjedeću kupku od 20 minuta s odvarom od trina i slame od zobi, pola kilograma na 5–6 litara vode, dobro poklopljeno 1 i pol do 2 sata poistiha kuhati. (Još je bolje ako se prije toga 12 do 16 sati slama ili trina potope.) Dnevno neka se da bolesniku hladan oblog od pola vinskog octa i pola vode. Taj se oblog ostavi 1 i pol do 2 sata.
Čireve u crijevima liječi i čaj od kopriva. Na 3 dag suhe koprive i korijena i lišća stavi se 5 dag istucanih smrikovih boba i četvrt kilograma meda (najbolje kaduljinog) na dvije litre vode, 12 sati drži se potopljeno i poistiha 2–3 sata dobro poklopljeno kuha. Ujutro, natašte, i prije spavanja popije se po šalica mlakog čaja, a preko dana svako pola sata po gutljaj. Uz taj čaj treba isto uzimati klizmu, kupke i obloge.
