Uzrok i razvoj bolesti
Danas se smatra da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da je ova bakterija uzročnik skoro svih peptičkih ulkusa i to 80% želučanih i preko 90% onih na dvanaestopalačnom crevu. Međutim, infekcija bakterijom H. pylori ne znači i sam ulkus.To zavisi od osobina obolelog, vrste H. pylori i još nekih nepoznatih faktora.
Pouzdano se ne zna ni tačan put prenosa infekcije (hranom, vodom, direktnim kontaktom usta na usta kao npr. ljubljenjem, prljavim rukama). H. pylori slabi zaštitnu moć sluzokože što omogućava prodor kiseline kroz sloj ispod nje stvarajući tako ulkus. H. pylori opstaje u želudačnoj kiselini jer izlučuje enzime koji je neutrališu. Genetska predispozicija je važna u nastanku bolesti, a faktori rizika su pušenje, unos alkohola i kofeina. Ljuti začini ili stres nisu njegovi uzročnici kao što se pre mislilo, ali mogu potstaknuti njegov razvoj i pogoršati simptome.
Simptomi
Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja. Kod čira na zelucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane. Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i: gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom, nadutost, podrigivanje, mučnina i povraćanje. Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopste ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.
Dijagnoza
Osnovni dijagnostički metod predstavlja radiološko i endoskopsko ispitivanje. Standardnim pregledom pomoću barijuma želudačni ulkus se može dijagnostikovati u oko 90% slučajeva. Najčešća njegova lokalizacija je na maloj krivini želuca . Zbog lažno pozitivnih i lažno negativnih nalaza koji se dobijaju radiološkim pregledom, svi ulkusi želuca moraju se endoskopski pregledati. Endoskopskim pregledom se određuje veličina, lokalizacija i izgled ulkusa, a ciljanom biopsijom u toku endoskopije moguće je odrediti njegove histološke karakteristike. Kombinacijom navedenih dijagnostičkih procedura moguće je u 95% slučajeva odrediti da li je u pitanju benigno ili maligno oštećenje želuca.
Endoskopski pregled vrši se endoskopom koji se sastoji od tanke, osvetljene cevi koja na svom kraju ima kameru. Endoskop se uvodi kroz usta pacijenta sve do želuca. Tako je moguće videti sluzokožu organa, a može se uzeti i biopsija (uzimanje komadića tkiva) za mikroskopsku analizu. Dijagnoza H. pylori je važna s obzirom da se lečenje ulkusa uzrokovanog H. pylori razlikuje od onoga izazvanog nestroidnim antiinflamatornim lekovima. H. pylori se otkriva iz krvi, daha i tkiva. Pregledom krvi se otkrivaju antitela na bakteriju H. pylori. Pregled daha najčešće se sprovodi nakon lečenja, radi provere uspešnosti terapije, ali i u dijagnostičke svrhe. Zove se urea izdisajni test. Tačnost ovog testa je 96 – 98%.
Lečenje – zvanična medicina
Želudačni ulkus izazvan bakterijom H. pylori leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. H. pylori se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline. Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti: H2-antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin) i inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol). Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokozu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija s dva antibiotika protiv H. pylori u kombinaciji s lekom koji blokira lučenje kiseline ili s protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na H. pylori vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 sedmice nakon sprovedene terapije. Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan bakterijom H. pylori nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline. Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija ili hirurški zahvat.
Lečenje – narodna medicina
Čireve na želucu leči sledeći lek: Uzme se zdrave kore od sasvim mladih hrastova, 15 do 20 g na pola litra vode, kora se drži potopljena 12 časova, s istom vodom kuva se dobro poklopljeno 20 minuta, procedi i pomeša s čajem od po 8 g lješure (Sanicula europea) i čuvarkuće (Sempervivum tectorum) i po 3 g od kadulje (Salvia officinalis), bokvice (Plantago lanceolata) i pelina (Arthemisia Absinthum) na pola litra vode, 12 časova se drži potopljeno, prokuva i još 10 minuta ostavi se na toplom mestu. Ovog čaja treba uzeti 6 do 8 malih šoljica dnevno. Svakog sata neka se uzme po jedna kašika razređenog rasola od kiselog kupusa, jednu kašiku rasola razrediti sa šest kašika vode. Između toga svaka dva sata treba pojesti po kašiku svežeg kravljeg sira. Dalje, što više piti stepke od mladog masla, a za hranu neka se uzima mnogo kiselog mleka. Treba jesti smrekove bobice i dobro žvakati: početi s četiri bobice, svaki dan bobicu više do petnaest, od petnaest na četiri bobice. To se ponavlja osam puta.
Dok trave ne nabavite, kuvajte i pijte samo mladu hrastovu koru. Jesti smete samo zelen s uljem i mlečna jela. Od velike je važnosti dnevno polevati čitavo tijelo odstajalom vodom, 10 sekundi do 1 i po minute. To treba činiti ujutro kada je telo odmoreno i ugrejano.
Dnevno pre leganja u krevet po hladnoj vodi prohodati jednu minutu, a kada se ide u krevet, staviti dobro topao oblog na želudac i trbuh od odvara od trina i omorikinih vrhova. Dnevno treba uzeti tri od četiri puta topao klistir od 15 g preslice (Equisetum arvense) i 15 g hrastovog lišća na pola litre vode, 12 časova držati potopljeno i 20 minuta kuvati.
Može se uzeti i klistir sa samom hrastovom korom, 40 g na pola litra vode. Za klizmu neka se uzme do dve litre odvara. Sedmično treba čitavo telo s pola sirćeta i pola vode oprati, dva puta uzeti hladnu polukupku s pranjem leđa i dva puta toplu kupku za noge do kolena u odvaru od trina. Nakon tri sedmice prestane se piti prvi čaj i rasol, a umesto njega uzima se svakog sata po jedna kašika ovog čaja: Uzme se vrhova od koprive (Urtica dioica), čička (Lappa officinalis), nevena (Calendula officinalis), solomonov pečat obli (Polygonum Persicaria) i solomonov pečat uglasti (Polygonum aviculare), od svake vrste po 8 g, s četiri kašike meda, 12 časova drži potopljeno, prokuva, 10 minuta pari, procedi i na svaka četvrt litra toga čaja 60 kapi tinkture od moravke dodati. Tinktura od moravke pravi se ovako: U jednu bocu širokog grla stavi se osušenog cveta od moravke i nadolije čistom prepečenom rakijom, začepi te ostavi na toplom mestu 2–3 sedmice. Više puta mora se promućkati.
Šta treba izbegavati u ishrani
Obolelima od ulkusne bolesti ne preporučuju se sveža pecivo i hleb, raženi i kukuruzni integralni hleb, masna testa i jela s kvascem (palačinke, krofne), topljeni i masni sirevi, kao i oni koji sadrže plemenite plesne, pavlaka puno-masno i kiselo mleko sa visokim procentom masnoća, divljač, svinjetina, guščje meso. Takođe, ne savetuje se konzumiranje prženog, dimljenog, masnog, pohovanog i jako usoljenog mesa kao i ribe, svih vrsta konzervisane hrane i iznutrica, lignji, salame, kuvanih i prženih i tvrdo kuvanih jaja, trajnih kobasica, čvaraka, guščje i svinjske masti. Mora da se izbegava izrazito slatko voće, majonez, poveće količine džema i marmelade, bademi, orasi, trešnje, smokve, kiseli kupus, grašak, kelj, sočivo, soja, pasulj, krastavci, pečurke, paprika, rotkve, svež beli i crni luk. Čir na zelucu isključuje i sledeća jela pečeni krompir, koncentrat od paradajza, kečap, plavi paradajz, instant gotove supe, torte, slatkiši, kvasna i pržena testa, čokolada, ren, gazirana pića, kafa, sladoled, ljuta paprika, sirće, senf, biber, crni čaj i previše alkalne vode.
Šta se može konzumirati
Da bi se peptički ulkus držao pod kontrolom, neophoodna je pravilna ishrana. Obolelima se preporučuje da jedu stariji hleb, dvopek, pirinač, kukuruzni i pšenični griz, peciva koja nisu zaslađena, posni sir, obrano mleko, nemasne sireve, dinstano, kuvano ili pečeno u foliji meso (piletina, jaretina, teletina, junetina, jagnjetina), biljna ulja, meko skuvana jaja, margarin i puter u manjim količinama. Za čir na želucu se preporučuju i narendane jabuke, banane, kompot, suvo voće, male količine džema. Povrće se kuva, dinsta pa i pasira kao npr: blitva, spanać, krompir, prokelj, karfiol, boranija, mladi grašak, cvekla, tikvice, zelje, sok od kupusa i svež kupus, može i paradajz ali bez semenki i kora. Takođe bolesnici mogu jesti zelenu salatu, griz, puding, razblaženu limunadu, med, peršun, blage biljne čajeve, sutlijaš, lovor, kuvani luk, šargarepu i minerelnu vodu.
Alkohol i cigarete treba potpuno izbaciti iz upotrebe!