Epilepsija ili padavica je grupa dugotrajnih neuroloških poremećaja koje karakterišu epileptični napadi. Ti napadi su epizode koje mogu varirati od kraćih i skoro neprimetnih do dugih perioda snažnog trzanja. Kod epilepsije, napadi se obično ponavljaju i nemaju neposredan osnovni uzrok, dok se napadi koji se javljaju zbog posebnog uzroka ne smatraju da predstavljaju epilepsiju.

Pre napada nastupe bolovi oko srca i želuca, povezani sa zujanjem u ušima, nekim strahom i povraćanjem. A onda bolesnik krikne, padne, onesvesti se i škripi zubima. Oči postanu nepomične, izbuljene, čitavo se telo stane trzati, lice postane modro-crveno a na usta navali pena.

Dolazi kao nasledna bolest, kada roditelji neumereno uživaju alkohol ili od nervne rastrojenosti, duševne ili telesne preopterećenosti, od češćih nazeblina ili višekratne bolesti s visokom temperaturom, konačno od straha, pogotovo u snu. Bolest je izlečiva dok bolesnik nije duševno poremećen postao.

Kada napad nastupi, mora se bolesniku odrešiti odeća da ga nigde ne steže, a pogotovo treba oko vrata sve odstraniti i bolesnika na levu stranu položiti.

Pogledajte kratak video kako pružiti prvu pomoć pacijentu pri epileptičnom napadu:

Lečenje medikamentima

Glavna terapija epilepsije su antikonvulzantni lekovi, koje će obolela osoba verovatno morati da uzima tokom celog života. Izbor antikonvulzanta zavisi od tipa napada, epileptičnog sindroma, ostalih lekova koji se koriste,drugih zdravstvenih problema, kao i starosti i načina života osobe. U početku se preporučuje jedan lek; ukoliko on nije efikasan, preporučuje se zamena nekim drugim lekom. Uzimanje dva leka u isto vreme se preporučuje jedino onda kada primena samo jednog leka nije delotvorna. U oko polovini broja slučajeva prvi lek je efikasan; drugi lek pomaže u oko 13% slučajeva, a treći lek ili uzimanje dva leka istovremeno može pomoći kod dodatnih 4%. Kod oko 30% osoba i dalje se javljaju epileptični napadi uprkos primeni antikonvulzantne terapije.

Dostupno je mnogo lekova. Fenitoin, karbamazepin i valproat su se pokazali podjednako efikasnim i kod fokalnih i kod generalizovanih epileptičnih napada. Karbazepin sa kontrolisanim otpuštanjem se čini podjednako efikasnim kao karbazepin sa trenutnim otpuštanjem, a može imati manje neželjenih dejstava. U Ujedinjenom Kraljevstvu, kao terapija prve linije kod fokalnih epileptičnih napada preporučuju se karbazepin ili lamotrigin, alevetiracetam i valproat kao druga linija, zbog cene i neželjenih dejstava. Valproat se preporučuje kao prva linija kod generalizovanih epileptičnih napada, dok je lamotrigin druga linija. Kod osoba sa absensnim epileptičnim napadima, preporučuju se etosuksimid ili valproat; valproat je posebno efikasan kod miokloničnih napada i toničnih ili atoničnih epileptičnih napada. Ukoliko su epileptični napadi dobro kontrolisani putem primene posebne terapije, obično nije potrebno rutinski proveravati koncentraciju leka u krvi.

Najjeftiniji antikonvulzant je fenobarbital sa oko 5 američkih dolara godišnje. Svetska zdravstvena organizacija ga preporučuje kao prvu liniju u zemljama u razvoju i on se tamo često koristi. Međutim, njegova dostupnost može biti otežana, pošto ga u nekim zemljama označavaju kao kontrolisani lek.

Neželjena dejstva lekova prijavljena su u 10 do 90% osoba, u zavisnosti od toga kako i od koga su podaci prikupljeni. Većina neželjenih dejstava je blaga i zavisi od doze leka. Neki od primera uključuju promene raspoloženja, pospanost, ili nestabilnost u hodu. Neki lekovi imaju neželjena dejstva koja nisu povezana sa dozom, kao što su pojava osipa, toksičnost jetre, ili supresija koštane srži. Do jedne četvrtine broja ljudi prekine terapiju zbog neželjenih dejstava. Neki lekovi su povezani sa defektom pri rođenju onda kada se koriste u trudnoći. Valproatu se mora posvetiti posebna pažnja, posebno tokom prvog tromesečja trudnoće. Uprkos tome, terapija se često nastavlja kada se jednom pokaže efikasnom, jer se veruje da je rizik od nelečene epilepsije veći nego rizik od lekova.

Postepeni prestanak uzimanja lekova može biti opravdan kod nekih osoba koje nemaju ni jedan epileptični napad u periodu od dve do četiri godina; međutim, kod oko jedne trećine broja ljudi napadi se ponavljaju, najčešće tokom prvih šest meseci. Prestanak lečenja je moguć kod oko 70% dece i 60% odraslih.

Hirurško lečenje epilepsije

Hirurško lečenje epilepsije može biti rešenje za ljude sa fokalnim napadima kod kojih problem ne nestaje uprkos drugim metodama lečenja. Ove druge metode obuhvataju pokušaj primene najmanje dva ili tri leka. Cilj operacije je potpuna kontrola nad napadima što se može postići u 60-70% slučajeva. Uobičajene procedure obuhvataju: sečenje hipokampusa putem resekcije prednjeg dela temporalnog režnja, uklanjanje tumora i uklanjanje delova neokorteksa. Neki postupci, kao što je korpus kalozotomija, primenjivani su u nastojanju da se smanji broj napada, umesto da se izleči stanje. Nakon operacije, lekovi se mogu u mnogim slučajevima postepeno ukinuti.

Neurostimulacija može biti još jedna mogućnost za osobe koje nisu kandidati za operaciju. Tri vrste su se pokazale efikasnim kod onih koji ne reaguju na lekove:stimulacija vagusnog nerva, prednja talamička stimulacija i responzivna stimulacija zatvorene petlje

Narodni lekovi za padavicu

S obzirom na brojna neželjena dejstva i praktično doživotno korišćenje farmaceutskih lekova, preporučujemo da probate i sa nekim od narodnih lekova, koji mogu trajno izlečiti padavicu.

Bolesniku treba dati za piće po jednu poveću malu šoljicu natašte i jednu naveče dobro toplog čaja od imele (Viscum alba), lišća i cvata, bobice ne treba uzimati, i to od imele koja raste na hrastovom drvetu, pa cvat i koren od moravke (Arnica montana) 6 grama, lišća od rute (Ruto graveolens), 1 gram i 2-3 grančice ruzmarina (Rosmarinus officinalis) na pola litre vode s hladnom vodom pristaviti, 5 min. kuhati i 10 minuta na vrućem mestu ostaviti poklopljeno da se pari. Ovaj čaj treba 9 sedmica piti.

Uz taj čaj svako jutro treba uzeti po jednu kašiku čistog maslinova ulja te celo telo oprati s pola vinskog sirćeta i pola vode. Ispočetka, dok se telo navikne na hladno umivanje, može se ta sirćetna voda malo smlačiti. 2 sedmice treba uzimati dnevno 3 male kašike isceđenog soka od čuvarkuće.

Dnevno treba 3-4 puta bosonog hodati po hladnoj vodi svaki put do 1-2 min. Dalje treba uzimati sedmično po 2–3 polukupke u hladnoj vodi od 3-5 sekundi. Dva puta sedmično polevati bolesniku leđa, ruke i ramena, a dva puta noge, kolena i slabine hladnom vodom. Dok bolesnik uzima hladnu polukupku ili polevanje, neka drži u ustima hladnu vodu. Jednom sedmično treba umotati celo telo u plahtu koja se umoči u vrući odvar od trina, a jednom sedmično u plahtu koja se umoči u vrući odvar od vrhova omorike i zelenih omorikinih češera sitno iseckanih (Picea excelsa), 1 do 1 i po kg na 5 litara hladne vode pristaviti kuvati i 1, 1 i po sat poklopljeno poistiha kuvati. Trina se uzme 1 i po kg na 12 litara vode i kuva pola sata. Bolesnika se umota u tu vruću plahtu, preko te plahte trebaju doći drugi suvi i vuneni pokrivači osim krevetnih jorgana. Kada prođe 1 sat, skine se bolesniku taj oblog i čitavo telo treba mu brzo u dobro toploj sobi sirćetnom vodom oprati.

Nakon 9 sedmica treba čaj promeniti, ali sve drugo i dalje obavljati. Sada se uzme za čaj mladog hrastovog lišća, žute broćike (Galium verum), kadulje (Salvia officinalis) po 10 grama i pelina (Artemisia Absinthum) na 1 litru vode. Taj se čaj pripravlja i pije, kao i prvi, isto 9 sedmica.

Nakon toga vremena pije se dnevno čaj ovako pripravljen:
Uzme se šaka lišća i šaka iseckanog korena od abisa (Succisa pratensis Moench), divlje bokvice, 10 grama (Betonica officinalis), čuvarkuće 20 grama (Sempervivum tectorium), lipe i imele s hrastovog stabla po 10 g na 2 litra vode, 15 minuta kuvati, 10 pariti i procediti, te piti svaki dan po 3 manje šolje dok bolesnik sasvim ne ozdravi. Treba jesti lagana jela, kao meso pileće, jagnjeće i teleće, dobro kuvano i nemasno. Dosta svežeg voća i jabuka. Treba duboko disati i po svežem vazduhu dosta se kretati.

Koren od komoljike (Artemisia vulgaris) upotrebljava se kao izvrstan lek protiv padavice, jer spada medu gorke lekove. Uzme se 3-5 grama praha od korena komoljike u pola litre ugrejanog slabog piva. Pre uzimanja ovog leka mora bolesnik u krevet leći, dobro se pokriti i onda toplo pivo piti da ga znoj probije. Ovakav postupak najbolje bi delovao kad bi se bolesnik lečio jedan dan pre nego ga padavica napadne.

Za epilepsiju se preporučuje ruzmarin priređen kao kapljice, tj. grančice suvog ruzmarina stave se u alkohol i ostave u njemu neko vreme, te bolesnik koji boluje od padavice mora uzimati svaki dan 12-15 kapljica u 4-6 kašika vode, ili na šećeru. Ustrajnim lečenjem na ovaj način bolest će popustiti i napokon nestati.

Dodatni lekovi protiv padavice

• Prašak od osušene metvice s mekim jajima ako se uzima 40 dana, liječi padavicu.
• Kuvan plod od divlje ruže (šipurak), daje se takođe protiv padavice.
• S vinom i vodom kuvan preporučuje se plemeniti dupčac (Theucrum Chamaedris) kao lek protiv padavice.
• Ukuvan koren od apte (Sambucus Ebulus) upotrebljava se protiv padavice ili nevolje (gorske bolesti).
• Koren od božura (Paeonia officinalis) kuvan u vinu leči padavicu, a razrezan i provrtan koren od božura, kada se naniže na uzicu i nosi o vratu, takođe je dobar lek protiv padavice i ludila.
• Padavica se leči kada se 6 sedmica uzima natašte po jedna mala kašika svežeg zrnja od gorušice (muštarde, Sinapis arvensis) i popije s čašom hladne vode.
• Uzme se devet zdravih korena od trave maslačka. Isecka jedan koren na sitne komadiće, stavi u čistu drvenu kašiku sa svežom vodom, tome dodaj sitno tucanog tamjana, može se među dva prsta uzeti, i to sve popiti, odnosno progutati ujutro natašte. To se uzima 9 dana.