Groznica (vrućica, ognjica, pireksija, hiperpireksija, kontrolisana hipertermija) je opšti medicinski znak karakterisiran povišenjem temperature iznad normalnog raspona, uzrokovan povećanjem ciljne tačke mehanizma koji reguliše telesnu temperaturu. To povećanje ciljne tačke temperature aktivira povećanje mišićnog tonusa i drhtanje.
S porastom telesne temperature javlja se osećaj hladnoće, iako je telesna temperatura povećana. Kad temperatura dosegne ciljnu tačku, nastaje osećaj toplote. Groznica je jedna od imunoloških odgovora kojim telo pokušava da neutrališe bakterijske ili virusne infekcije. Groznica može biti uzrokovana mnogim različitim stanjima, od benignih do potencijalno opasnih. Osim kod vrlo visoke temperature, smanjivanje temperature najčešće nije potrebno, međutim, mogu se dati antipiretički lekovi koji smanjuju temperaturu, te time čine da se osoba bolje oseća.
Groznicom zovemo rastrojeno zdravstveno stanje koje dolazi zbog oboljenja pojedinih organa i skupljenih loših sokova u telu. Počinje s glavoboljom, klonulošću, gubitkom apetita, nesanicom ili nemirnim spavanjem i teškim snovima. Čovek oslabi i postane nesposoban za mentalni i telesni rad. Kod velike groznice nastupa groznica s velikom temperaturom, bulažnjenje, velika žeđ, drhtanje udova, strahovanje, zatvor, zevanje i brzi puls. Sprečavati se ne sme, samo se mora smanjiti, da se srce rastereti, a to se postigne oblozima. Kod groznice mora se nastojati da se pospeši što jače odvajanje loših tvari iz tela, i to isparivanjem kroz pore zbog obloga i odvajanjem kroz mokraću i stolicu.
Temperatura
Raspon normalnih temperatura je širok. Opšte je prihvaćeno da se radi o groznici ako je:
- Temperatura u anusu (rektumu/rektalno) jednaka ili iznad 37,5 – 38,3 °C
- Temperatura u ustima (oralno) jednaka ili iznad 37,7 °C
- Temperatura pod pazuhom (aksilarno) ili u uhu (ušna, otična) jednaka ili iznad 37,2 °C.
U zdravih odraslih muškaraca i žena raspon oralne temperature je 33,2-38,2 °C, za rektalnu je raspon 34,4-37,8 °C, u uvu (ušni bubnjić) je 35,4-37,8 °C, a aksilarno je 35,5-37,0 °C.[5]
Ljudi za vreme telesne aktivnosti razvijaju veće temperature, ali to se ne smatra groznicom, budući da je ciljna tačka temperature normalna. Starije osobe imaju smanjenu sposobnost stvaranja telesne toplote, pa čak i malo povišenje temperature može biti znak ozbiljne bolesti.
Lečenje
Kod blago povišene temperature lekari NE preporučuju da se temperatura smanjuje, jer bi se time bolest koja je uzrok groznice mogla produžiti.
Neki stručnjaci veruju da agresivno lečenje groznice ometa imunološki odgovor. Virusi koji uzrokuju prehlade i druge respiratorne infekcije napreduju na normalnoj telesnoj temperaturi. Izazivanjem stanja blago povišene temperature vaše telo možda želi eliminisati virus.
OTC (bezreceptni) lekovi
U slučaju visoke temperature, lekar može preporučiti bezreceptne lekove, kao što su:
Acetaminofen ili ibuprofen – Koristite ove lekove u skladu s upstvima ili prema preporuci lekara. Visoke doze ili dugotrajno korišćenje acetaminofena može uzrokovati oštećenje jetre ili bubrega. Kod dece, ako se temperatura ne spusti nakon uzimanja leka nemojte pojačavati dozu nego zovite lekara. Na temperaturama ispod 39 °C ne koristite lekove za snižavanje temperature osim ako vam je lekar tako prepisao.- Aspirin– samo za odrasle. Nemojte davati aspirin deci jer to može izazvati retki, ali potencijalno smrtonosni poremećaj poznat kao Rejev sindrom.
- Paracetamol
Lijekovi na recept
Ukoliko je uzrok groznice bakterijska infekcija lekar bi mogao propisati antibiotik, npr. kod upale pluća ili grla.
Antibiotici ne tretiraju virusne infekcija kao što su želučane infekcije (gastroenteritis) imononukleoza. Postoji nekoliko antivirusnih lekova koji se koriste za lečenje nekih specifičnih virusnih infekcija. Međutim, najbolji tretman za većinu virusa često je odmor i unos puno tekućine.
Razni narodni lekovi protiv groznice
Tri glavice belog luka dobro istući i stavi u litar beloga vina da stoji 12 časova, a kad se oseti da će groznica uhvatiti, kroz krpu procediti vino i beli luk, pa popiti vino. To je siguran lek za starije. Za mlađe i slabe nije.
Ako koga trese groznica i neće da popusti, neka uzme bibera 11 zrna i stolisnika (Verbena officinalis) 27 listova, neka istuče sve zajedno, kuva u vinu i pije.
Uzme se lišća od javora (Acer Pseudoplatanus), lišća od masline (Olea europea), pelina (Artemisia Absinthum), kadulje (Salvia officinalis), ivice (Teucrium chamaepitys), dupčaca (Theucrium Chamaedrys) sve podjednako, skuva u čistom loncu u tri litre vode, neka dva dela ukuhaju, treći ostane, zatim se popije u tri puta natašte.
Za groznicu uzmi lišća dudova (beli dud, Morus alba). Isuši, istuci u prah, stavi u to jednu kašiku vina, popij kad te počne hvatati groznica.
Za groznicu je vrlo dobar lek janjetina trava (Teucrium polium, Arnoseris pusilla Grtu), koju treba kuvati i taj čaj piti natašte po jednu kašiku.
Uzmu se dve kašike samljevene kafe, pa se skuva kao obična kafa. U to se ucedi sok od jednog čitavog limuna i dodaju se 4 kašike ruma. To se sve popije najednom.
Izvrsno je i ovo sredstvo: Uzme se koren od maslačka (mlečak), izreže nasitno i stavi u komovicu rakiju. Popiju se tri čašice na dan skupa s iseckanim korenom, kojeg treba sažvakati.
Dobar je i čaj od kantarije ili čaj od kunice (hajdučke trave) s medom. Uzima se tri puta dnevno.
Kod svih vrsta groznice glavno je da je probava u redu, pa treba uzeti sredstvo za čišćenje.
