Upala bubrega kao i upala mokraćnih kanala su veoma česte urinarne infekcije, a njihovom razvoju naročito pogoduje toplo i vlažno letnje vreme. Spadaju u najčešće zdravstvene tegobe.
Jedna od najčešćih bolesti bubrega, akutni pijelonefritis je iznenadna upala bubrega, koju uzrokuje bakterija. Pre svega je pogođena crevna oblast i bubrežna karlica ili nešto ređe bubrežne tubule.
Hronični pijelonefritis je trajno zapaljenje bubrega koje može ostaviti ožiljak na bubrezima i može voditi do hroničnog oštećenja bubrega. Ova bolest bubrega je najčešća kod pacijenata koji imaju predispozicije da im se vrati akutni pijelonefritis.
Simptomi upale bubrega
Bez obzira na uzrok, simptomi akutnog bakterijskog pijelonefritisa su obično isti. Prvi simptomi su obično drhtaji, prožimanje drhtavice kroz celo telo, uz pratnju visoke temperature i bola zglobovima i mišićima, uključujući i bol u bokovima. Moguće je da simptomi uopšte ne skrenu pažnju na bubrege.
Nastala situacija može biti posebno zbunjujuća za decu, kada visoka temperatura može iznenada doneti mentalnu blokadu ili promenu mentalnog stanja, ili kod starijih, gde visoka temperatura može rezultirati zbunjenošću, ili infekcija može biti maskirana bolovima.
Mogu se javiti iritirajući simptomi: (bol koji peče tokom mokrenja, potreba za neodloložnim mokrenjem, ili učestalo mokrenje).
Kod akutnih infekcija, simptomi se razvijaju ubrzano, prvo se primećuje visoka temperatura, posle koje obično usledi promena boje mokraće, a zatim osetljivost u boku. Kako se upala bubrega razvija, javljaju se i bol, gubitak apetita, glavobolja i svi standardni znaci infekcije se razvijaju. Ovakva vrsta bola u bubregu se razlikuje od grčeva u stomaku, kao posledica kamena u bubregu, po tome što su kontinualni i ne javljaju se u talasima, ostaju u jednoj tački i pogoršavaju se ukoliko se osoba kreće.
Pacijenti sa hroničnim pijelonefritisom mogu imati akutne infekcije, pri čemu ponekad nema simptoma, ili simptomi mogu biti tako blagi da prođu neprimećeni. Ovo sa sobom nosi rizik da zapaljenje može napredovati polako i neprimećeno tokom mnogo godina, sve dok ne dođe do propadanja koje uzrokuje prestanak rada bubrega. Zato, hipertenzija (visoki krvni pritisak) ili anemija ili simptomi koji su povezani sa insuficijencijom bubrega, mogu biti prvi indikatori nevolje. Nažalost, kad se to desi, možda je već došlo do nepovratne štete.
Uzroci upale bubrega
U ubedljivo najvećem broju slučajeva, upalu bubrega izaziva bakterija koja dolazi spolja i putuje kroz urinarni sistem kroz uretru do bešike, i na kraju iz bešike do bubrega. U tom slučaju je poznata kao rastuća infekcija. Ovo može objasniti zašto žene, čija uretra je kraća i bliže analnom otvoru, potencijalno izvoru bakterija, imaju četiru puta više zastupljenu infekciju bubrega nego muškarci.
Postoji i verovanje od strane doktora da se, ponekad, u mnogo ređem broju slučajeva, bakterijska infekcija koja izaziva pijelonefritis može razviti i u drugom delu tela, a zatim putem krvi doći i do bubrega.
Protok mokraće u suprotnom smeru, tj. unazad, je poznat kao refluks i može biti uzrokovan anatomskim defektom ili opstrukcijama. U prvom slučaju, umesto čvrstog kapka koji razdvaja bešiku i ureter, postoji široki otvor. Za vreme mokrenja dolazi do kontrakcija bešike, pa urin umesto u jednom smeru, teče u oba smera, ka spolja – kroz uretru i ka unutra kroz uretere (mokraćne kanale koji spajaju bešiku sa bubrezima). Ovaj defekt nije lako ispraviti, a oni koji ga imaju, su izloženi čestim infekcijama.
Opstrukcije koje uzrokuje refluks kod žena, su obično u formi suženja, ili ožiljka na tkivu, nastale od infekcije ili upale uretre. Kod mladih ljudi, ovakva suženja se javljaju ređe i obično su posledica polno prenosivih infekcija. Kod starijih ljudi, prostata je često odgovorna za prepreke koje ometaju pravilan tok urina.
Refluks može biti uzrokovan stavljanjem katetera ili instrumenata, kao što su cistoskopi zarad dijagnoze ili lečenja. Stavljanje bilo kog stranog tela u oblast gde postoji opstrukcija, nosi mnogo rizika od infekcije koja će biti još teža za lečenje.
Lečenje upale bubrega
Zvanična medicina
Terapija antibioticima koja će se prepisati zavisi od konkretnog mikroorganizma kojim je telo inficirano, koji se utvrđuje urinokulturom. U slučaju kada mikroorganizam ne može biti identifikovan, lečenje bubrega se obično sastoji od širokog spektra antibiotika. Simptomi mogu nestati posle nekoliko dana lečenja antibioticima. Iako urin postaje sterilan u roku od 48 sati do 72 sata od početka terapije, takva terapija traje 21 dan.
Pacijentima sa opasnim infekcijama ili faktorima komplikacije može biti potrebna hospitalizacija, makar na počeku lečenja. Kod nekih pacijenata, može biti neophodna hirurška operacija da bi se uklonile smetnje ili ispravile anatomske anomalije.
Terapija koja sledi posle operacije, uključuje uziimanje urinokulture tokom nekoliko nedelja posle završetka uzimanja lekova, kako bi se eliminisala mogućnost opstajanja infekcije.
Pacijenti koji su u visokom riziku od vraćanja infekcije urinarnog trakta i bubrega, kao što su oni koji duže koriste Folijev kateter, zahtevaju dugoročnu terapiju posle operacije.
Prirodni lekovi
Kod ove teške i opasne bolesti treba bolesniku obložiti leđa, krsta, trbuh i želudac mladim, čistim i svežim lišćem od breze. Treba mu dati dnevno 3–4 puta, svakih 20–25 minuta jednu šolju dobrog vrućeg čaja od 1 dag bazgina cveta, 7–8 zrna sirove istucane kafe, koja se pre dobro opere, i 2 kašike meda u pola litre zdravog vina i pola litre vode. To neka se dobro poklopljeno kuva 15 minuta. Pijenjem ovog čaja bolesnik će se oznojiti, što je najpotrebnije, a onda ga se pusti da se znoji 2 do 2 i po sata. Nakon toga brzo se mlakim sirćetom i vodom čitavo telo opere i svakog mu se sata daje po 1 kašia čaja od sušenog brezovog lišća. Na četiri pregršti suvog lišća brezovog prelije se 1 i po litre kipuće vode i pusti da lišće proključa 1–2 puta, a onda ga se dobro poklopljenog ostavi na vrućem mestu da se pari dva sata.
Ako nema brezovog lišća, onda treba bolesniku stavljati da temperatura spadne preko čitavih leđa hladan oblog od s vodom i sirćetom razmućene ilovače, a na trbuh i želudac stavi se jednostruk oblog od sirćeta i vode svako pola sata, te se suvim i toplim previje. Da se bolesnik dobro oznoji, daje mu se 3–4 puta svakih 20–25 minuta čaj od bazge. Kada se dobro oznojio, ostavi ga se na miru 1 i po do dva sata, nakon toga treba ga brzo mlakim sirćetom i vodom oprati, a obloge treba mu i dalje stavljati te ga dobro pokriti. Svakog sata treba davati po jednu kašiku čaja od slame zobi 50 g, šipka 25 g, dve male grančice ruzmarina, korena od puzave pirike (Agropyrum repens) 4 g, korena aptovine u prah istucanog, pelina 3 g i 4 kašike meda s četvrt litre zdravog vina i pola litre vode. To se kuva pet minuta i 1 i po do 2 sata dobro poklopljeno na vrućem mestu pari. Jesti ne treba ništa osim mleka i u mleku kuvane riže, griza i ječmene prekrupe ili prekrupe od zobi.
Upalu bubrega, hronične bolesti bubrega, bubrežno krvarenje, oboljenja bubrežne zdelice, mokraćnjaka i mokraćnog mehura, kao i vodenu bolest leči uspješno čaj od mahuna od pasulja. Za taj slučaj uzme se dnevno 30–50 g mahuna na 1 litru vode, kao čaj. Tog čaja pije se tri puta dnevno po šolja.
